Gladovanje u Bosni i Hercegovini
|
Adem Kovač
Iako je i sam teško bolestan, Adem se brine i o svom 50-godišnjem sinu Ševkiji, koji je rođen sa smetnjama u razvoju. Njima je svaka pomoć dobro došla, ali na ovaj slučaj pažnju treba prije svih obratiti država.
Starost, bolest, glad stanuju u četiri zida kuće Adema Kovača i njegovog sina Ševkije. Kad se očekuje pomoć, birokratija je predaleko. Pojavi se tek kad Kovačima treba uzeti pravo na normalan život. Ostavljeno je Ademu samo 100 maraka socijalne pomoći koju prima za sina rođenog sa smetnjama u razvoju. Uzeli su im naknadu za tuđu njegu kao i 150 maraka koje je Adem kao demobilizirani borac zaradio u rovovima Armije BiH.
Kažu da je zakon takav jer imam više od 10 dunuma zemlje, ali kako da je radim kad smo bolesni oba, pa i da mogu čime da je obrađujem, ja motike nemam.
I zato Kovači danas bukvalno gladuju. Komšije me hrane. Nikada Adem ne bi tražio pomoć od države da nije došla starost, a s njom i bolest. One su, i bez drugih problema koje su zadesile ovog 70-godišnjaka, same po sebi nevolja.
piše: Hasan Gabela
