Gospodarski rast
|
„A znaš šta, Kragićka, i ja bi te punta da si mi za riži na ulje rekla da je brujet od škarp… Mislin, to je malo tu mač! Pečena telet… je maksimum koji ja mogu progutat!“ |
|
Robi K. (IIIa)
Kad je Kragićka odgibala onda smo mi obitelj sili oko stola za obid. Mama je izvadila u pijate manistru usuvo na pome. Mi smo gledali u pijate sa tugicom. Onda smo mi žrdokali i šutili smo. Onda je tata promrmorijo: „A u pene bonačića, ova mi je manistra usuvo stvarno više dopiz…“ Mama je njemu rekla: „Aj muči! Budi sritan da imamo i nju!“ Tata je rekao: „Dobro, sritan sam! Samo kostatiram, pošto već misec dana ne jedemo ništa drugo, da mi je manistra usuvo prilično dopiz… Nemoj mi reć da tebi nije!“ Mama je rekla: „Okej, i meni ide maksimalno na kur…“ Ja sam naperijo sa perunom u pijat i rekao sam: „Manistro, jeben ti mat…“ Mama je podviknila: „Robi, pristojno se izražavaj!“ Ja sam rekao: „Manistro, mater ti jeb…“ Mama je rekla: „To je već bolje! Samo da znaš, dečko, malo se švogaješ na krivu adresu!“ Tu sam ja zableušijo se u mamu sa zbunjozom. Plus sam složijo facu da ne berem je dva posto. Tata je meni rekao: „Mama ti oće reć da nije ti manistra kriva šta moramo jist manistru usuvo!“ Ja sam pitao: „A ko je kriv?“ Tata je dignijo bradu prema lusteru i rekao je: „Ja bi reka da su za ovu manistru krivi gospoda ministri! Šta ti kaeš, ženac?“ Mama je rekla: „Slažen se trista smista!“ Ja sam rekao: „E znan, al nisu mi oni u pijatu da im mogu jebat mat…“ Mama je podviknila: „Robi!“ Ja sam rekao: „Da im mogu mater jeb…“ Tata je mene značajski pogledao. Onda je on rekao: „A ko ti brani da ti budu?“ Tu je meni opet uletijo teži zbunjitis. Mama je rekla: „Igzaktli! Ako Damjanica može bez problema žnjopat čokoladnu tor…, ko tebi smeta da obidvaš šta god oćeš!“ Onda je tata pomilkijo Damjanu po kosici i rekao je: „Zlato tatino, jel ti lipa ta čokoladna tor…?“ Damjanica je mumala manistru sa punim ustima i rekla je: „Pvva liga!“ Tata je rekao: „Eto viš! Najvažnije u životu je imat čvrsta uvjerenja!“ Onda sam ja zapiljio se u svoj pijat i dumao sam. Mama je meni rekla: „Akoš jist ministre usuvo mama će ti uz perun dodat i pošadu!“ Ja sam pitao: „Šta će mi pošada?“ Mama je rekla: „Da im naneseš više bolnih rezova!“
Onda su posli obida moji mama i tata u kužini pili kavicu. Ja sam za stolom slagao slije u album. Samo onda je kod nas opet dogibala ona Kragićka. Moj tata je zagledao se u nju i rekao je: „Dobro, kakvo je to ponašanje, Kragićka? Mi ti posudimo ćikaru ulja, a ti nam dođeš vratit šljivu na oku!“ Kragićki je livo oko bilo turbo plavo. Plus je kod ombrve je prelazilo u ljubičasto. Plus je Kragićka cila se tresla i drmala je sa bradom. Mama je nju uvatila za ramena i pitala je: „Šta je bilo, mila? Jesil se to krivo naslonila na kvaku od ponistre?“ Kragićka je prosikćala: „Bolesnik me bombiza šakom u glavu! Jel to moš zamislit?! Jebešmi mater ako mu neću nabit brokvu!“ Mama je cijuknila: „Ali zašto?“ Kragićka je rekla: „Dala san mu za obid riži na ulje, ka i svaki dan, i rekla mu da je to brujet od škarp…“ Mama je rekla: „U jebate!“ Tata je rekao: „U jebate!“ Onda je Kragićka sila da malo se skulira i da mama joj sipne jednu kavicu. Onda je moj tata njoj rekao: „A znaš šta, Kragićka, i ja bi te punta da si mi za riži na ulje rekla da je brujet od škarp… Mislin, to je malo tu mač! Pečena telet… je maksimum koji ja mogu progutat!“ Kragićka je rekla: „Išla san učinit dobro i prodat degeneriku vašu spiku! Računala san da je on lud za brujetom od škarp…“ Tata je rekao: „E znan, al nisi računala da je Kragić lud i inače!“ Mama je uletila: „A sram ga bilo i stid! Biće sad gori divlja po stanu!“ Kragićka je rekla: „Ma kurac! Misliš da nije iša ubit oko posli obida? Eno ga spava ka beba!“ Mama je zlamenovala se i rekla je: „Majko irudova koji prasac! Pa kako može nakon šta je ženu prokinija šakom?“ Kragićka je rekla: „Kako ne može kad san ga tuta forca zveknila sa kacjolom u glavu! Isti sekunda je pa u afan!“ Tata je gledao u Kragićku sa raskobečenim očima. Kragićka je rekla: „A šta? Pa morala san se branit!“ Tata je rekao: „Čoviče, ovi bolni rezovi su takvi udar na građane da će svi završit u komi!“
Samo onda je posli onaj Kragić isto se spustijo kod nas doma na kavicu. Kragić je imao bili zavoj oko glave. Kragićka je složila namušenu facu. Onda je Kragić Kragićku cmoknijo u šljivu na livom oku i rekao je: „Sori, ženac! Totalno san ispa iz taktike! Neće se više ponovit ni u ludilu!“ Kragićka je Kragića pomilkila po zavoju i rekla je: „Aj okej, mišu! I ja san malo ispala iz taktike sa kacjolom! Tribala san se držat kuhače!“ Onda je Kragić Kragićku zagrlijo. Onda je Kragićka Kragića cmoknila u obraz. Onda je Kragić Kragićku gricnijo za nos. Onda je Kragićka Kragiću utirala jezik u usta. Onda je Kragić Kragićku uvatijo za limun. Onda je Kragićka Kragića stisnila za guzu. Mama je sklopila ruke na prsi i raskrivila se: „Ajme koji famoooozni hepi end, čoviče! Ovo mi je živa genza! Jelda bi sad mogli izist po fetu čokoladne tor…?“ Tata je rekao: „Još samo da malo živne industrija i počnemo bilježit veći gospodarski rast pašmo se svi moć jebat!“ Onda sam ja pitao: „Tata, a šta je to gospodarski rast?“ Tu je u kužini uletila tišina. Tata je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Ha to je ono, kako bi reka, kad je sve veće nego prije, kužiš… bude ovoliko pa je posli onoliko, bereš… mislin, kad gospodarstvo raste, i to…“ Ja sam pitao: „Ali kako raste?“ Tata je rekao: „Kragiću, jel ti moš malom objasnit kako raste?“ Kragić je skinijo ruku sa Kragićkinog limuna i rekao je: „A ne znan ti ja to, Robi! Mi smo ti obični građani, nismo narkoekonomisti!“ Ja sam pitao: „A ko su narkoekonomisti?“ Kragić je rekao: „Koliko ja berem, najveći narkoekonomist je potpresjednik vlade!“ Ja sam pitao: „Pa jel on zna?“ Tata je rekao: „Naravska stvar! Ne samo da zna, nego on proizvodi gospodarski rast!“ Ja sam pitao: „Kako ga proizvodi?“ Tata je rekao: „U Mađarskoj je satra dvoje ljudi, a u Hrvackoj će cili narod!“
piše: Robi K. (IIIa)
