Sistematski pregled
|
E, al znaš šta ja ne kužim? Ne kužim kako normalan i zdrav čovik može ić u likara i pitat ga kaće umrit! |
|
Robi K. (IIIa)
Doktorici Fulgozi je uletila zbunjoza. Ona je skinila cvike sa nosa i nagnila se prema didu: „A zašto bi umrli?“ Dida je rekao: „Pa moran jednom umrit! Takva su pravila! Samo ne znan kad!“ Doktorica Fulgozi je rekla: „To van ja ne mogu reć! Al ne morate se brigat dašte tako skoro!“ Dida je rekao: „E al ja bi to tija znat malo preciznije!“ Doktorica Fulgozi je rekla: „A slušajte, moj šjor, ako sad iz ambulante izađete na ulicu i itnete se pod kamijon, mogu van predvidit dašte umrit za cirka šes minuta!“ Dida je rekao: „A šta ako umisto kamijona naleti kombi pa me samo rani?“ Doktorica Fulgozi je rekla: „E jebiga, onda idite po drugo mišljenje!“
Dida je rekao: „Dobro, ne morate se odma ljutit, najnormalnije pitam…“ Doktorica Fulgozi je rekla: „Jel vi sebe čujete? Di ovi razgovor vodi?“ Dida je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Ja bi reka da vodi u pravcu moje smrti!“ Doktorica Fulgozi je rekla: „Znate šta, ipak ću ja vama dat uputnicu za psihijatra! Jel to okej?“ Dida je rekao: „Pa može, šta ja znan, ako će on znat… Iako san ja u glavu skroz čist!“ Doktorica Fulgozi je pitala: „Dobro, a jel bi vi tili umrit šta pri ili šta posli?“ Dida je rekao: „Tija bi umrit tačno na vrime! Ni pri ni posli!“ Doktorica Fulgozi je podviknila: „Pa ne može van to likar odredit, jebaga jarac! To je božji posal, a ne naš!“ Dida je rekao: „Je, al ne plaćan ja bogu zdrastveno, nego vama!“
Doktorica Fulgozi je piljila u dida sa raširenim očima. Onda je ona njemu dala mot sa rukom da nastavi sidit i rekla je: „Vraćan se za sekund!“ Onda je ona izjurila iz kamcelarije. Dida je zavalijo se u katrigu i zvižduckao je. Onda je za tri minuta doktorica Fulgozi se vratila. Sa njom je bijo jedan barba u bilom mantelu. Doktorica Fulgozi je rekla: „Ovo je doktor Santini! On će rješit vaš problem!“ Dida je pitao: „Koji problem?“ Doktorica Fulgozi je zarežala: „Reće van kaćete skviknit!“ Dida je pitao: „Kako on zna, a ti ne znaš?“ Doktorica Fulgozi je rekla: „Ja san internist, a doktor Santini je patologist!“
Onda je doktor Santini slušao didu sa slušalicama. Onda je on dizao mu kapke i gledao mu je sljepočnice. Onda je on virijo mu sa baterijom u uvo. Onda je on pipao ga po vratu. Onda je on stiskao ga po drobu. Onda je on rekao didi da zine i čini aaaaaa. Dida je zinijo i činijo je aaaaaa. Onda je doktor Santini odmaknijo se i namistijo je mrgudnu facu. Onda je on dignijo livu ombrvu i dumao je. Dida je ukočenijo se na katrigi. Onda je doktor Santini rekao: „Ostalo van je još deset miseci do godinu dana!“ Dida je zinijo: „Molim?!“ Doktor Santini je rekao: „Živićete još deset miseci do godinu dana!“ Dida je rekao: „U pičku mile deve!“ Doktor Santini je pitao: „A šta ste vi mislili?“ Dida je rekao: „Mislija san pinku duže! Još jedno triespet-četrdes godina! Uvr glave pedes!“ Doktor Santini je rekao: „A čujte, amateri mogu mislit šta god ih je volja, al medicina je tu hiper precizna!“ Dida je rekao: „U pičku mile deve!“ Doktorica Fulgozi i doktor Santini su ukipali se kod stola i skupljali su usta. Onda je dida rekao: „Jel može još jedno pitanje?“ Doktor Santini je rekao: „Izvolte!“ Dida je pitao: „Oćel Hrvatska umrit pri ili posli mene?“
Doktor Santini je zableušio se u dida sa zinutim ustima. Doktorica Fulgozi je njega drmnila sa laktom i šapnila je: „E, a šta san ti ja rekla, fosilko je puka na kvasinu…“ Onda je doktor Santini didi da mot sa rukom da nastavi sidit i rekao je: „Vraćan se za sekund!“ Onda je on izgibao iz kamcelarije. Dida je skvrčijo se u katrigi i gledao je u doktoricu Fulgozi. Onda je za tri minuta doktor Santini se vratijo. Sa njim je bijo jedan barba u bilom mantelu. Doktor Santini je rekao: „Ovo je doktor Bjankini! On će rješit vaš problem!“ Dida je pitao: „Koji problem?“ Doktor Santini je rekao: „Reće van kaće Hrvacka skviknit!“ Dida je pitao: „Kako on zna, a ti ne znaš?“ Doktor Santini je rekao: „Ja san patologist, a doktor Bjankini je ekonomist!“
Onda je doktor Bjankini na stolu od doktorice Fulgozi raširijo novine. Onda je on malo listao i cokćao je sa jezikom. Onda je on govorijo: „Bruto društveni proizvod koma… kreditni rejting užas… indeks industrijskog rasta katastrofa… u veljači za dva promila viši, al to je isto šitina… likvidnost ajme majko… stopa nezaposlenosti horor film… u veljači veća nego u siječnju, znači horor film na kvadrat… trgovinski deficit strava… inozemna ulaganja turbo šitina… fiskalni deficit sačuvaj me bože… stopa izvoza nula… konkurentnost ka-ta-stro-fa…“ Dida je pitao: „I? Kakve su prognoze?“ Doktor Bjankini je okrenijo se prema njemu i rekao je: „Hrvacka živi vječno!“
Popodne smo mi obitelj sidili za stolom i obidvali smo. Mi smo srkućali juvicu iz pijata i šutili smo. Onda je mama pogledala prema didi i rekla je: „Nazvala me danas doktorica Fulgozi!“ Dida je promumljao: „E i?“ Mama je rekla: „I kaže da si je pita da kaš umrit!“ Dida je promumljao: „E i?“ Mama je rekla: „Šta e i, jebate? Pa zašto te to zanima? Jel tebe, čako, spopadaju neke crne misli?“ Dida je rekao: „Slušaj, ćerce, meni nije do priče! Oš me pustit da na miru pojedem juvicu, a?“ Mama je rekla: „Ajde, ajde, nazva je posli i doktor Santini!“ Dida je promumljao: „E i?“ Mama je rekla: „Reka mi je da ti reknem da se zajebava!“ Dida je rekao: „Ha, ka da ja to nisan skužnija i bez da mi ti rekneš!“ Mama je rekla: „N bava? Kako si skužnija?“ Dida je rekao: „Odma je bilo jasno da su doktor Santini i doktor Bjankini zaminili pacijente!“
Onda je moj tata uletijo: „E, al znaš šta ja ne kužim? Ne kužim kako normalan i zdrav čovik može ić u likara i pitat ga kaće umrit!“ Onda je moj dida spustijo žlicu u pijat. On je pogledao prema tati i rekao je: „Vidiš, zete, čovik u mojin godinama već bi triba pomalo pisat oporuku! Jel se slažeš? Pa san iša provjerit jel moran žurit il iman još vrimena! Bereš?“ Tati su u roku odma zacaklile se oči. On je rekao: „Ha, pa uvik je dobro napisat oporuku!“ Dida je rekao: „Naravski da je dobro! Samo san još tija da mi i likar potvrdi!“ Tata je pitao: „Pa šta je ne napišeš, jebate?“ Dida je rekao: „A još to malo moran promozgat! Iman par varijamti, pa se ne mogu odlučit koja mi najbolje paše…“ Tata je pitao: „Kakvih varijamti?“ Dida je rekao: „Varijamta pod a je da ću cilu imovinu ostavit u dobrotvorske svrhe! A varijamta pod be je da ću sve potrošit na kurve!“ Mama je zacijuknila: „Srceliti irudovo! A oš išta ostavit familiji?“ Dida je rekao: „To je varijamta pod be!“
piše: Robi K. (IIIa)
