Tema: Dario Džamonja

pričao: Dario Džamonja Spavaju zelena brda pod jednookim nebom Sarajeva. Na njima spavaju ljudi zagrnuti ili pokriveni šatorskim krilima: čuvaju svoje blago – lubenice. Ovo je slika koja pripada dalekoj prošlosti i koja se više nikad neće vidjeti u ovom gradu, jer sada uvozimo lubenice iz Gvatemale, i to u po zime. Nema više...
detaljnije »

pričao: Dario Džamonja (Umiranje je užasno. Samoća je užasna, takođe. Najužasnije je umiranje u samoći.) “De, bolan, uspori malo. Nismo na trkama”, rekao sam mu. “Nigdje ne žurimo.” On se nije obazirao: “Neću da mi se u šetnji do Čaršije prišljamči neki šupak, pa da me gnjavi cijelim putem: ovako samo odmahnem rukom kao...
detaljnije »

pričao: Dario Džamonja Kafana Saraj bi se, kao i svakog dana, počela puniti gostima iza tri sata, kada su se prigradski seljaci vraćali s posla. Seljaci kojima je država oduzela zemlju ostavivši im samo okućnice, a zauzvrat našla poslove u fabrikama. Poslove kojima nisu bili vični, koje su obavljali traljavo i bez volje, a...
detaljnije »

pričao: Dario Džamonja … a, on kaže: “Šijaj lijevo, šijaj lijevo, jebo te bog.” “On” je moj otac, a scena se odigrava na čamcu, u Cavtatu, godine i neke, kad ja, u kupaćim gaćicama bordo boje, sa strašnom erekcijom, veslam svog oca i njegovu njemačku koku, kojoj kroz bikini vire dlake, a ja umirem...
detaljnije »

pričao: Dario Džamonja “Nikad ne napuštaj posao dok nisi našao drugi”, pravilo je broj jedan u Americi! Ja sam ga bio zaboravio, pa sam jedno vrijeme bio “na leru”, a kokuz u Americi je valjda najstrašnija sudbina koja živa čovjeka može zadesiti. Bližio se prvi u mjesecu, crni dan plaćanja kirije, a ja sam...
detaljnije »

pričao: Dario Džamonja U neviđenoj antipušačkoj kampanji, koja se provodi u Americi, najnovija “naučna” istraživanja su utvrdila da svaka ispušena cigareta smanjuje život za punih sedam minuta! Po toj računici, ja sam mrtav već tridesetak godina, ali niko još nije imao hrabrosti da mi to kaže. Potpuno je suprotan slučaj sa mojim prijateljem Dubravkom...
detaljnije »

pričao: Dario Džamonja Danas sam ispratio Janette i Vesnu na avion. Otputovale su u Californiu, Santa Barbaru, jer je, najzad, Janettina nepristojna stara baba ispustila dušu. (Šalim se, bila je to jedna fina gospođa, ali posljednjih mjeseci svog života nije imala pojma šta se oko nje dešava.) Janette je, kao najstarija od djece, preuzela...
detaljnije »

pričao: Dario Džamonja “Rejting” u Oslobođenju mi je naglo porastao nakon što sam pao na prijemnom ispitu na Filozofskom fakultetu. Ali, krenimo redom… Za pismeni ispit sam imao temu Najdraža knjiga, što mi nije bio nikakav problem, jer prva knjiga koju sam pročitao, Posljednji Mohikanac, Jamesa Fenimorea Coopera, bila je i ostala moja najdraža...
detaljnije »

pričao: Dario Džamonja Nebo, do tada, bolno plavo i vedro, zamračilo se u sekundi. Tmasti, tamnosivi oblaci su nadirali sa zapada i dan pretvorili u noć. Valjali su se preko nepreglednog horizonta, ispresijecani munjama i predvođeni vjetrom, koji je, u početku, samo zatalasao moćne grane borova ispred kuće, a onda ih počeo šibati, činilo...
detaljnije »

pričao: Dario Džamonja O, sumrak je. Umiru dani. Ma, sve je to obično šekspirovsko sranje: dani ne umiru, oni će se rađati, red po red, kao što to i doliči, ali ja, ja polako odumirem. Život je zimi još i nekako podnošljiv, kad grad pokrije šljem od smoga, bljuzga se razmili ulicama, a kafane,...
detaljnije »